Održiva Kuća: Kuća od Slame

Danas gnjurimo dublje u vode održivih kuća, i fokusiramo se na kuću od slame koja je isplivala kao najprikladnija za naš bioregion. Iako slama navodno igra glavnu ulogu, videćete da je ona ipak samo jedan komadić u velikoj slagalici.

Ovaj tekst kao konkretan primer koristi projekat i skice kolibe koju mi pravimo ovog leta. Trudićemo se da pišemo najjednostavnijim jezikom kako bi što više ljudi razumelo, i nadamo se jednog dana primenilo u nekim svojim projektima.

Temelj

Temelj Kuće od Slame
Temelj Kuće od Slame

Ukopani Stubovi

Konstrukciju nose bagremovi stubovi, opaljeni na krajevima koji idu 1m ispod zemlje, i sede na 5-10cm šljunka. Oko stuba se stavlja kamenje i šljunak da pruži stabilnost, koji se nabijaju na svakih 20-30cm dubine. Koristimo šljunak umesto cementa, jer šljunak propušta vodu dok je cement zadržava, i u svakom elementu se trudimo da sklonimo vodu od drveta i slame, kako bi izbegli truljenje.

Drenaž

Oko stubova se kopa rov koji je obložen agrotekstilom, kako bi sprečili upadanje zemlje u drenaž i širenje korenja. Dužinom dna rova ide plastična cev sa izbušenim rupicama, kroz koju teče voda tokom većih padavina. Oko te cevi se stavlja šljunak i ceo rov se puni do vrha šljunkom, uz tabanje na svakih 20-30cm visine.

Konstrukcija

Konstrukcija Kuće od Slame
Konstrukcija Kuće od Slame

Klasična drvena konstrukcija se gradi na ukopane stubove. Može biti od prirodnog okruglog ili rezanog pravougaonog drveta, zavisi od estetike i sposobnosti majstora. Bitno je da krov konstrukcije ide 50-90cm izvan okvira zidova, i posluži kao nadstrešnica koja štiti zidove od kiše.

Krovni Pokrivač

Prvi sloj krova je folija koja propušta paru iz kuće (i time izbegava kondenzaciju u krovu), a sprečava ulazak vode sa spoljašnje strane. Ukoliko se skuplja kišnica, najpraktičnije opcije za krovni pokrivač su crep, metalni krov ili šindra. Izbor zavisi od estetike i cene, a mi ćemo se poigrati sa hrastovom šindrom na našem krovu.

Sa unutrašnje strane se stavlja termoizolacija: slama, vuna, stiropor ili mineralna vuna. Nama od svega ponuđenog najbolje završava posao kamena vuna.

Zidovi

Presek Kuće od Slame
Presek Kuće od Slame

Nosači

Nosači zida služe da odvoje slamu od zemlje, stavljaju se direktno na utabani šljunak drenaža i recimo da su oko 50cm visine i 50cm širine. Kamen se stavlja radi estetike i stabilnosti, a mešavina cementa i perlita radi termoizolacije, jer u suprotnom ovaj zidić pravi toplotnu rupu u planu.

Na vrh nosača ide drveni držač (sill plate) sa ekserima koji vire ka gore – na njih se slažu/nabadaju bale slame. Držač sprečava direktan kontakt između slame i nosača koji je sklon skupljanju vode.

Otvori

Za prozore, vrata, ventilaciju, vodovod i bilo koje druge „rupe u slami“ neophodno je napraviti drvene okvire i fiksirati ih za konstrukciju.

Svi prozori bi trebali imati duplo staklo i nije neophodno da se otvaraju. Glavni cilj prozora je da propuste svetlo u kuću i pružaju pogled ka spoljašnjem svetu. Ventilaciju prostora mogu vršiti strateški pozicionirani manji otvori koji imaju bolju poziciju, izolaciju i dihtovanje.

Slama

Konačno smo stigli i do slame! Bale moraju biti gusto nabijene, suve i bez znakova truljenja ili indikacija da su na toj adresi nedavno stanovali glodari. Pored korišćenja poljoprivrednih balirki, moguće ih je i ručno balirati – što naravno duže traje, ali je time moguće postići željene dimenzije i gustinu.

Bale se onda slažu kao velike lego kockice oko okvira i to izgleda ovako:

Slaganja Bala Slame
Seckanje i slaganje bala slame

Čupavost slame se dovodi u red motornom testerom i/ili trimerom, pre nanošenja maltera.

Zemljani Malter

Mešavinom peska, gline i vode dobijamo zemljani malter. Nanosi se na bale slame sa unutrašnje i spoljašnje strane i mora potpuno prekriti sve rupe u zidu i time zaustaviti strujanje vazduha. Nanosi se uglavnom iz 2 ili 3 sloja, i prethodni sloj mora da bude potpuno suv pre nanošenja sledećeg. Prethodni sloj se blago poprska vodom i zagrebe, kako bi došlo do boljeg spajanja između dva sloja.

Kuća od Slam Malter
Primer nanošenja drugog sloja na prvi grublji sloj.

Dobro pomešan malter se odlično lepi za slamu, ali ne i za drvo. Iz tog razloga je bitno da svako mesto dodira slame i drveta (oko vrata, prozora, konstrukcije) ima neku tkaninu natopljenu glinom ili gips karton ploču koja će držati malter na prelazima.

Boju diktira boja gline i peska, a može se promeniti dodavanjem mineralnih pigmenta ili kreča.

Obavezno je uraditi par testova da bi videli koja mešavina peska i gline najbolje drži – odnos 3:1 i 4:1 (P:G) su dobri za početak.

Unutra

Prvi sloj je dosta grub i cilj mu je da se dobro spoji sa slamom, pa i ako malo popuca to nije problem. Drugi sloj je finiji (sadrži više peska) i neophodno ga je dobro utabati i izravnati mistrijom, kako bi se smanjilo skupljanje prašine na zidovima unutar kuće.

Spolja

Spoljašnji deo kuće zahteva i treći sloj koji se meša sa hidratisanim krečom radi veće otpornosti na vlagu. Kada kreč očvrsne, on sprečava „topljenje“ zemljanog zida prilikom kiše i smanjuje ulazak vode do slame.

Pod

Ovaj bitan element zahteva sam svoj tekst, i možda će ga jednom prilikom i dobiti. Do tada, samo ćemo preći preko slojeva koje sadrži pod jedne održive kuće od slame:

  1. Šljunak – 10cm iberlaufa da pruži stabilnost i prenese težinu poda na zemlju.
  2. Hidroizolacija – folija zalepljena za unutrašnji deo zidova koja hermetički sprečava ulazak vazduha i vode odozdo.
  3. Termoizolacija – 5cm perlit, stirodur ili kamena vuna. Mora izdržati pritisak svega što će se odvijati iznad: unutrašnji zidovi, nameštaj, kretanje ljudi, itd.
  4. Termalna masa – 5-15cm kamen, cigla, ili zemljani pod (sličan malteru) sa premazom lanenog ulja.

 

Toliko o teoretskoj kući od slame za danas. Mogli bi reći još mnogo toga na ovu temu, ali radije bi pokazali na našoj kolibi 🙂

Za one koje zanima više o održivoj gradnji sa slamom i drugim prirodnim materijalima, preporučujemo knjige koje su nama do sada bile najkorisnije. Nažalost, na srpske prevode još uvek nismo naišli.

 

7 Komentara

  • Nada Trajbar

    15. septembra 2017. at 22:29 Odgovori

    Postovani!
    Vrlo sam zainteresirana za takav nacin gradnje. Ja bih jednu vikend kucu pravila na moru, nekih 40-50 m kvadratnih.za sad prikupljam informacije. Ako postoji video, jako bi voljela vidjeti.Nada
    L.p.

    • A

      16. septembra 2017. at 18:11

      Pozdrav Nado. Nažalost ne stižemo da dokumentujemo sve što uradimo, za sada. Kao prvi korak svakome ko je zainteresovan za ovaj tip gradnje savetujem da vidi knjigu Building Green (Snell i Callahan).

  • Darko Petrovic

    2. februara 2017. at 11:44 Odgovori

    hvala na odlicnom prikazu gradnje kuce od slame . malo bolje i jednostavnije objasnjenje za temelj u vidu slika sa opisom radova i za osnovu krovne konstrukcije. Veliki pozdrav

  • Eliza

    17. januara 2017. at 21:51 Odgovori

    Jako interesantna tema. Nikad aktuelnija!

  • Kolar D

    9. novembra 2016. at 11:10 Odgovori

    Svaka vam cast na opisu i trudu..
    Vec duze vrijeme trazim gradnje kuca od slame i sve me vise fascinira , jer bi se i sam upustio u gradnju take kuce..
    Pa mi je svaki Tip i informacija bitna i vazna..
    Cekam na video i sve najbolje…

  • Marija

    15. aprila 2016. at 06:37 Odgovori

    Nadam se da cemo uspeti da napravimo video i audio zapis same gradnje, tako ce biti jos lakse i razumljivije… 😀

  • dare

    9. aprila 2016. at 16:06 Odgovori

    odlicno! cekamo nastavak(ke)

Postavi Komentar