Održivost podrazumeva nešto što je izvodljivo danas, a izdržljivo u budućnosti. Ako taj pogled primenimo na kuću u kojoj živimo to znači da bi je verovatno pravili od lokalno dostupnih materijala, unutar imanja koje zadovoljava sve naše energetske potrebe, bez zavisnosti od spoljašnjih dobavljača. To zvuči super, ali jasno je da 100% održivost nije jednostavan zadatak, već ideal ka kome se teži i napreduje – znanjem, umećem i vremenom.

David Bainbridge piše, da bi zgrada bila održiva ona treba da:

• Poboljša kvalitet života
• Pruža udobnost i bude prijatnog izgleda
• Efikasno koristi energiju i materijale
• Bude otporna na klimatske i društvene promene
• Ostavlja minimalan negativan uticaj na okolinu
• Bude od materijala koji se lako ponovo koriste ili vraćaju prirodi
• Bude lokalno sagrađena, održavana i popravljana
• Podržava procese stvaranja zajednice
• Povećava vrednost imovine tokom vremena
• Bude izvodljiva za najsiromašnije članove društva

Za početak treba pogledati kako su ljudi kroz vekove gradili kuće i time dobiti ideju o vrsti gradnje koja je prikladna za geografsko i klimatsko područje na kome živimo. Nažalost dosta toga je zaboravljeno, srušeno, a ponešto je i sagrađeno u periodu kada je reč Šumadija značila da tu valjda ima nekih šuma. Dostupnost materijala nije ista kao nekada, a i da se ne lažemo nije svaka stara kuća bila preterano održiva.

Na svu sreću, živimo u periodu eksplozije informacija i lako možemo saznati o raznim uspešnim projektima širom sveta. Ako nismo ograničeni lokalnim znanjem i iskustvom, možemo naučiti ponešto o metodama rađenim na dalekim mestima, ali u sličnim uslovima i prilagoditi ih našem bioregionu.

To znači da ne postoji univerzalan tip kuće koji će funkcionisati u svakoj mogućoj situaciji, uprkos velikoj želji građevinske industrije da nam takvu kuću proda. Izazov da stvorimo jedinstvenu kuću koja odgovara našem ličnom kontekstu nam pruža priliku da od jednog „objekta“ napravimo prijatan Dom 🙂 Ovaj tekst će služiti kao blagi uvod i inspiracija za one koji misle da se upuste u takvu avanturu.

Estetika

Lepa kuća je kuća koja će biti održavana. Ako nam trebaju automobili i avioni da bi stalno odlazili od nje, onda mi sami unosimo element neodrživosti u nju. Kada napravimo kuću koja nas inspiriše da u njoj i oko nje provodimo vreme, onda stvaramo uslove da tu nikne nešto više od spavaonice. Naravno, svako drugačije doživljava i ispoljava lepotu pa je formiranje „objektivnih“ kriterijuma suvišno.

Lokacija & Orijentacija

Najbitniji faktor kod postavljanja kuće u našem regionu je dozvoliti joj da zimi sunce uđe duboko u njene prostorije – to je ono što se zove pasivna solarna kuća. Orijentacijom velikih prozora ka jugu, omogućavamo najveću dnevnu osvetljenost tokom hladnog dela godine kada je sunce nisko na horizontu. Sunčevi zraci greju termalnu masu unutar kuće (podove i zidove) tokom dana, koji nastavljaju da ispuštaju toplotu u prostorije nakon što je sunce zašlo.

Leti sunce „lebdi“ dosta više na nebu, i nadstrešnice mu ne dozvoljavaju da nas pregreva kada je već vruće. Moguće je dodatno smanjiti zagrevanje kuće tako što ćemo instalirati sisteme koji automatski propuštaju ili zaustavljaju sunčeve zrake u zavisnosti od godišnjeg doba – to su listopadno drveće i puzavice.

Ostali faktori lokacije na koje treba obratiti pažnju su mrazovi, pravac kretanja vetrova i vode. U najboljem slučaju, idealno bi bilo provesti celu godinu u posmatranju kako koje godišnje doba utiče na imanje, pre bilo kakve gradnje.

Materijali

Kriterijum za odabir održivih materijala:

• Laka nabavka ili proizvodnja – Što je više nafte potrebno da se materijal proizvede, to je njegova održivost umanjena. Uglavnom je lakše i jeftinije nabaviti materijale iz prirode (drvo, kamen, zemlja, slama) ili reciklirati korišćene materijale sa zgrada koje svoje postojanje privode kraju.
• Dugotrajnost – Ništa ne traje večno i svaki materijal brže ili sporije menja svoj sastav. Ako želimo da kuća malo potraje, trebamo se pozabaviti usporavanjem procesa raspadanja materijala.
• Zdravlje – Ovde se opet kao u inat nameću ti prirodni materijali, jer pored njih ljudi žive od kako postoje kao oblik života. Moderni industrijski materijali imaju veliku želju da olakšaju život, međutim nije jednostavno utvrditi bez dužeg izlaganja kako ti materijali utiču na ljudsko zdravlje. Povremeno se ispostavi da je neki materijal otrovan, štetan, kancerogen tek nakon par decenija korišćenja u stambenim zgradama. Stambenim, ljudi moji.

Voda

Vodovod je veoma praktična izmišljotina modernog doba, osim kada se kvalitet te vode dovede u pitanje. Ili kada vode nema tokom perioda letnje suše. Ako na to dodamo finansijsku i ekološku cenu instalacije i održavanja vodovoda, javlja se želja za efikasnijim rešenjem.

Na svu sreću, u Srbiji na jedan metar kvadratni tokom godine iz neba padne oko 600 litara vode! Ako sa krova kuće od 50m² filtriramo i skupljamo kišnicu u veliki rezervoar, to znači da bi svakog dana u godini imali preko 70 litara kvalitetne vode za korišćenje. Ukoliko je pH vrednost vode niska, neophodno je samo dodati krečnjak da bi ona bila pitka. Korišćenje ovakvog sistema ide lako i bez puno razmišljanja, kada se dobro isplanira i postavi.

Ukoliko se još koristi i kompost WC, onda nema potrebe da se kuća uopšte priključuje na kanalizacionu mrežu ili septički sistem. Sva voda koja prođe kroz kuhinju i kupatilo (siva voda) može se dalje koristiti za navodnjavanje vrtova.

Toplota

Pre bilo kakvog grejanja, treba prvo pogledati kako zadržati toplotu koja je već dospela u kuću. Termo izolacioni materijali kao što su slama i vuna (a i poneki drugi „neprirodni“ materijali) odlično obavljaju ovaj deo posla i kada se pravilno postave u pod, zidove i krov, drastično smanjuju količinu toplote koja mora da se proizvede.

Za potrebe kuvanja, grejanja vode i grejanja ljudi, drvo je i dalje neprevaziđen održiv materijal. Raketne peći su na mnogim mestima u svetu napravile revoluciju u grejanju na tanka drva, i samo je pitanje vremena kada će i u našim krajevima zaživeti. Nadamo se da ćemo uskoro malo više pisati o ovim pećima 😉