Stvaranje Eko Sela i Održivih Zajednica

Dosta toga u ovom tekstu je bazirano na knjizi Stvaranje Zajedničkog Života i ponešto iz Umetnosti Prirodne Gradnje. A i ako ispadne po koja ideja iz skromnog iskustva autora ovog teksta, ne možemo mu zameriti 🙂

Eko sela, održiva naselja, „namerne“ zajednice ili komune imaju razne nazive i formate, ali često dele iste osnovne karakteristike:

  • Članovi imaju jasnu viziju o tome kakav život za sebe zamišljaju
  • Razvojni plan koji je uglavnom osnovan na principima Permakulture
  • Društvena interakcija i aktivno učešće u stvaranju svoje budućnosti

U praksi to mogu biti ljudi koji traže zdravu hranu, čistu okolinu i kontrolu nad svojim vremenom. Razvojni planovi često podrazumevaju sve od prirodne gradnje do proizvodnje organske hrane, uz mnoštvo drugih aktivnosti. Iako eko sela često zamišljamo u ruralnim sredinama (logično), u zadnjoj deceniji sve više ljudi uspeva da živi na ovaj način unutar gradova u cohousing organizacijama.

Eko Selo Crtež

Izazovi

Zajednice su za ljude koji imaju visok nivo samopoštovanja, emocionalne zrelosti i koji u sebi nose mir. Često nastaju problemi sa ljudima koji „bežanjem iz gradova“ u zajednici traže lek za svoje lične probleme, a na kraju ih nažalost ne pronalaze, nebitno u kojoj se sredini nalaze.

Čak i kada se skupi stabilna grupa sličnomišljenika, mnoštvo spoljašnjih faktora može uticati na njihov uspeh ili neuspeh. Podaci govore da samo jedna od 10 začetih eko zajednica doživi svoj 5. rođendan. Ova otrežnjavajuća brojka ilustruje ideju da je pristupanje jednoj zajednici samo prvi korak od mnogih koje treba prepešačiti na tom putovanju.

Najčešći razlozi koji staju na put nicanja zdrave i prave zajednice uglavnom spadaju pod jedan od tri velika izazova:

  1. Novac – početno ulaganje, krediti, finansijski odnosi između članova, dugoročni ekonomski plan zajednice
  2. Kupovina zemlje – lokacija, uslovi, osećaj članova prema potencijalnom imanju
  3. Odnosi članova – nesuglasice i sukobi oko interpretacije zajedničke vizije i pravca razvoja zajednice

Alati za prevazilaženje izazova

Kako bi izbegli ove problema, iskusni „komunaši“ preporučuju ozbiljno planiranje na samom početku avanture, pre nego što se i zemlja kupi. Iako planiranje može delovati neprirodno i nametnuto “onim svetom”, najuspešnije zajednice su one koje postižu balans između vrednog rada i dugoročnog planiranja, umesto da se oslanjaju na magičnu strukturu bez temelja.

„Lako ćemo, ako znamo šta ćemo“ – Generični Mudrac

To ne znači da treba pratiti zacrtane šablone, jer svaka zajednica funkcioniše u svom jedinstvenom kontekstu, ali početne smernice mogu biti od velike koristi. Povučeni iskustvom, autori predlažu sledeće korake:

  1. Okupljanje ljudi i učenje – kursevi, radionice, knjige, upražnjavanje „eko seoskog“ načina života unutar gradova što je više moguće, posete formiranim zajednicama
  2. Stvaranje dokumenata – vizije, dogovori između članova i proces donošenja odluka
  3. Potraga za zemljom – kriterijum zadovoljavajućeg imanja, lokalni zakoni, potencijal za dugoročni razvoj i život
  4. Finansijski plan – investicija neophodna za prvih par godina, kao i planovi za dugoročni ekonomski opstanak naselja
  5. Razvoj imanja – građenje novih objekata ili renoviranje starih po principima Permakulture

Projekti ovog tipa zahtevaju velike emotivne, finansijske i vremenske uloge od svojih članova, tako da je sasvim prirodno da povremeno dođe do konflikta. Iz tog razloga je rad na efektivnoj komunikaciji akcija koja nikada ne prestaje. Komunikacija podrazumeva i racionalan odabir potencijalnih članova za pristupanje zajednici, koji će funkcionisati kao usklađena grupa sa manje prostora za nesporazum. Treba biti dovoljno iskren i kazati Ne, ukoliko je to pravi odgovor u datom trenutku.

Vizija

Vizija je osnova kojoj se članovi uvek mogu vratiti kada dođe do konfuzije i nesuglasica. Kao i u onim teškim trenucima kada se u glavi pojavi misao „Šta ću ja ovde?!“ – odgovor se nalazi u viziji, koja predstavlja:

  • Osnovne vrednosti i shvatanja grupe
  • Sliku zajedničke budućnosti koju članovi stvaraju
  • Nešto u čemu svi članovi mogu naći sebe i iz čega izvlače inspiraciju

Kao praktičan primer, pogledajte viziju zajednice Markov Potok.

Dogovor između članova

Mnogo toga može biti izgovoreno i dogovoreno na sastancima, a pritom odloženo u zaborav. Zato je korisno zapisivati sva praktična pitanja koja isplivaju tokom formiranja zajednice. Na primer:

  • Proces odabira potencijalnih i prilagođavanje novih članova
  • Prava, odgovornosti i finansijske obaveze članova
  • Proces donošenja odluka
  • Finansijski i razvojni plan zajednice
  • Korišćenje zajedničke imovine, alata i mašina
  • Ekološki vodič za korišćenje zemlje i održivu gradnju
  • Pravila oko buke, ponašanja ljubimaca, dece, korišćenja droge, alkohola, oružja
  • Proces rešavanja konflikta između članova
  • Posledice kršenja dogovora
  • Postupak napuštanja zajednice
  • Odnos prema posetiocima i ljudima van zajednice
  • Itd.

Dogovor je dokument koji vremenom evoluira kako se osnovna grupa ljudi formira i dobija jasniju sliku o zajedničkom životu.

Donošenje odluka

Odluke koje imaju uticaja na sve članove zajednice često obuhvataju dugoročne planove i zahtevaju razmatranje pre delovanja.

Konsenzus (opšta saglasnost) se pokazao kao uspešan sistem donošenja odluka u zajednicama u kojim svi članovi imaju jednaku moć i ulog. Rad pod ovim formatom podrazumeva promenu pogleda na ceo pristup donošenju odluka. Apsolutni cilj je da što više ljudi bude zadovoljno ishodom na duge staze.

Ukratko, to izgleda tako što se svi članovi sastanu i rade na dolaženju do rešenja koje odgovara svima upletenim. To znači da krajnja odluka nije izbor između A, B i C već kombinacija sva tri do koje se dolazi razgovorom i evolucijom. Jasno je da ovaj proces može potrajati, i da je često neophodno više od jednog sastanka kako bi stavili tačku na neko pitanje. Grupe postaju sve efikasnije što više uče da koriste i vežbaju ovaj sistem.

Mnogo više se može reći o ovoj bitnoj temi – za one koji žele da znaju više, preporučujem knjigu Nenasilna Komunikacija i audioknjigu (ili nabrzaka Wiki).

Za kraj, jedan filmić.

 

1 Komentar

  • ivafarm

    3. maja 2016. at 11:32 Odgovori

    Zajednica IVA-Farme u Jaloviku traži zainteresovane ljude za život na selo da bi se nama pridružili. Posebno tražimo zainteresovan mlad par za stočarstvo i za preradu na farmi. Kontaktirajte nas: ivafarm.jalovik@gmail.com

Postavi Komentar