Nenasilna Komunikacija

Napuštanjem grada, mnogi ljudi misle da će se otarasiti neprijatnih ljudskih odnosa kojima su okruženi u lokalitetima veće gustine naseljenosti. Možda upravo zbog toga rad na međuljudskim odnosima spada u jednu od dve ključno zanemarene teme (druga tema su finansije) kod ljudi koji gledaju da napuste grad i žive bliže prirodi – misleći da će priroda sve pozlatiti i rešiti u nama ustaljene štetne obrazce ponašanja. Geoff Lawton često pominje kako su prirodna gradnja, skupljanje vode, šumski vrtovi i slične udarne teme Permakulture već uveliko dokazane i da se lako izvode prilikom razvoja imanja. Međutim pozitivna saradnja sa ljudima – u tome leži pravi izazov.

Pod saradnjom, komunikacijom i odnosom između ljudi podrazumevamo odnose unutar domaćinstva i zajednice, kao i eksterne odnose koji povremeno dosežu čak i do svima omiljenih birokratskih činovnika. Sistem koji se pokazao kao najefektivniji u objedinjavanju svih ovih potreba je Nenasilna Komunikacija. Osnovni cilj Nenasilne Komunikacije je uspostaviti odnos između ljudi zasnovan na iskrenosti i empatiji, prekidanjem nagona u nama da osobe osudimo i kaznimo za načinjeno delo, već da putem obostranog razumevanja rešimo nesuglasice.

Marshall Rosenberg je razvio program Nenasilne Komunikacije (NNK) tako što je decenijama radio sa ekstremnim slučajevima nasilja: odnos države prema manjinama u SAD, konflikt između Izraela i Palestine, porodice u kojima su deca seksualno zlostavljana od strane staratelja, i druge situacije koje ne bi nikome poželeli da iskuse. Dakle, ovo nije samo akademska teorija već metod testiran i dokazano uspešan kroz decenije praktikovanja.

Osnovu NNK čine 4 ključne ideje:

1. Svi ljudi imaju osnovne potrebe koje žele da zadovolje, ili da im budu zadovoljene od strane drugih ljudi
2. Osećanja često služe kao jasan indikator da li su nam potrebe ispunjene
3. Posmatranje ljudi i njihovih postupaka nam ukazuje na to kako možemo ispuniti njihove potrebe
4. Iskrena molba je najdirektniji način da damo drugima do znanja šta osećamo i koje su naše potrebe

Prvo ćemo se zagledati dublje u svaki od ovih elemenata, a na kraju videti kako ih je moguće objediniti i spontano koristiti u svakodnevnom životu.

Ljudske Potrebe

Kada govorimo o potrebama ne mislimo na površne želje, već osnovne potrebe koje su univerzalne i prisutne u svim ljudima, nezavisno od individualnih preferencija.

Iako ovo nije jednostavna i u potpunosti istražena oblast ljudske psihe (a koja jeste?) kao početnu osnovu možemo koristiti hijerarhiju ljudskih potreba koju je identifikovao Abraham Maslow.

• Fiziološke potrebe – toplota, zdrava hrana, voda, vazduh, odmor i rekreacija
• Bezbednost – osećaj telesne i zdravstvene sigurnosti
• Povezanost – sa roditeljima, detetom, partnerom i prijateljima, kao i osećaj prihvaćenosti i pripadanja u široj zajednici
• Poštovanje – osećaj ličnog uspeha i dostignuća
• Svrha – sloboda u donošenju odluka koje se tiču sopstvenog života i ispunjavanja svog ličnog potencijala

Osećanja

Kada govorimo o osećanjima, mislimo na čiste emocije koje osećamo, nevezane za bilo kakve misli ili kontekst situacije. Negativne emocije kao što su bes, depresija ili sram su indikatori koji nam pokazuju da naše osnovne potrebe nisu zadovoljene. Ako dozvolimo sebi da stupimo u kontakt sa našim osećanjima, vrlo često ćemo kroz njih videti koje su to potrebe u nama zadovoljene ili zanemarene. Ovo je, naravno, vrlo nepovoljna situacija ako sagovornika doživljavamo kao suparnika koga treba pobediti u argumentu. U takvoj situaciji, poslednje što želimo je da pokažemo svoju ranjivost. Međutim, kada govorimo iskreno o našim osećanjima, stvaramo plodno tlo da nam se sagovornik takođe otvori, znajući da mu se obraćamo iz srca bez bilo kakve manipulacije.

Zato ovaj pristup čini Nenasilnu Komunikaciju drugačijom, i vrlo efektivnom jer stupamo u odnos empatije sa drugim ljudima gde razumemo i saosećamo sa onim što oni doživljavaju. Tek tada možemo početi da rešavamo nesuglasice temeljno i sa dugoročnim pozitivnim ishodima, umesto što se zadovoljavamo mikro „pobedama“ na kratke staze. Prebacivanjem straha, krivice ili stida na druge možemo trenutno dobiti to što želimo, ali smo postavili teren za ciklično ponavljanje (i pogoršanje) situacija koje zanemaruju naše osnovne potrebe. U odnosima sa ljudima niko drugi ne može biti odgovoran za naša lična osećanja no mi sami, jer ona iz nas proizilaze i mi smo njihov osnovni izvor. Akcije drugih mogu biti samo stimulans onoga što prema njima osećamo, ali odgovornost za naša osećanja je na nama samima.

Posmatranje

Kada se nađemo u situaciji koja u nama budi jaka osećanja i zahteva našu reakciju, prvo je neophodno stvoriti jasnu sliku o tome šta se tačno dogodilo. Posmatranjem opisujemo samo suve činjenice koje smo videli, čuli ili dodirnuli, bez bilo kakve analize i zaključaka. To je lako reći, ali biti racionalan dok emocije ključaju nije uvek jednostavno u praksi. Zbog toga emocijama treba dati prilike da splasnu, tako što ćemo udahnuiti duboko par puta, ili ako je potrebno napustiti prostoriju na koji minut. Nije greota ako svađa u međuvremenu ispari.

Ovo je možda i najkorisnija unutrašnja promena koju možemo napraviti kada počnemo da praktikujemo NNK, jer smo društveno vaspitani da svaku situaciju dijagnoziramo, ocenimo, osudimo ili interpretiramo tako što ćemo nečiji postupak (često nesvesno) ishitreno začiniti našim očekivanjima. Ovo se odnosi ne samo na komunikaciju sa drugima, već važi i za unutrašnji dijalog ukoliko smo skloni da sebe nazivamo pogrdnim imenima kada ne ispunimo sopstvena očekivanja.

U narednim primerima, primetite izrazitu razliku između subjektivnog i objektivnog posmatranja. Razmislite koja od dve rečenice ima veće šanse da
uključi potrebe obe osobe i da reši problem na duge staze.

„Zašto si tako lenj?“ ili „Šta te je sprečilo da izneseš đubre?„

„Ti me ne poštuješ“ ili „Imali smo dogovor koji nisi ispunila“

„Stalno radiš“ ili „Proveo si preko 50 sati na poslu ove nedelje“

„Pera je agresivan“ ili „Pera je udario sestru kada je promenila kanal“

„Pašćeš!“ ili „Plašim se da ćeš pasti!“

„On je loš igrač“ ili „On nije postigao poen u zadnjih 5 utakmica“

Kada ono što smo osmotrili predstavimo u paketu sa našim opaskama i zaključcima, sagovornici čuju kritiku i nije ni čudo da u takvoj situaciji pružaju otpor umesto da sa nama stupe u odnos razumevanja. Vojna izreka „napad je najbolja odbrana“ se prošvercovala u naš svakodnevni život, a njena primena naše sagovornike pretvara u vojnike koje treba pokoriti, umesto ljudska bića koja imaju iste potrebe kao i mi.

Još ako u našem napadu koristimo ponižavajući pridev, da li smo osobi ostavili prostora da promeni svoje ponašanje ili smo jednostavno utemeljili u njima ono što nam najviše smeta? Ljudi kojima se verbalno dodaju uloge poput lenštine i lopova vremenom prihvataju ovu ulogu daleko dublje nego što to bi sami radili bez ovog vida spoljnog podstreka. Krivac je obeležen, i problem će biti rešen kada rešimo krivca, dok se pravimo ludi na širi kontekst situacije u kojoj se „krivac“ ispoljava i koja ga je na kraju krajeva i proizvela kao što će proizvesti i mnoge druge „krivce“.

Kada opisujemo situaciju događaja bez preuzimanja uloga sudije i dželata, mi ostavljamo prostora drugoj osobi da bude iskrena o svojim osećanjima i potrebama, umesto da planira manevre za izbegavanje naših napada.

Molba

Nakon što smo uspostavili otvorenu komunikaciju sa drugom osobom, moramo jasno reći šta nam od njih treba kako bi naše potrebe bile zadovoljene. Molbe se razlikuju od zahteva po tome što je onaj ko izjavljuje molbu spreman da prihvati odbijanje molbe bez forsiranja svoje volje. Odbijanje svake molbe mora da sadrži obrazloženje zašto nismo u stanju da je ispunimo, uz konstruktivne ideje šta bi trebalo promeniti kako bi molba bila prihvaćena.Treba nastaviti komunikaciju kako bi došli do ishoda koji odgovara svima, stavljajući naglasak na saosećanje sa tim što drugu osobu sprečava da molbu prihvati.

Preporuka je da se svaka molba formuliše koristeći jasan, pozitivan govor sa konkretnim postupcima koje želimo da druga osoba uradi. To znači da pre nego što zamolimo drugog, moramo sami u sebi potpuno rasčistiti koje potrebe želimo da nam budu zadovoljene ispunjavanjem te molbe.

• Pozitivan govor podrazumeva da kažemo šta želimo, a ne šta ne želimo. Bolje je reći „Molim te govori tiho u ovoj prostoriji“ umesto „Nemoj vikati ovde“.
• Moramo biti jasni u tome šta želimo, izbegavajući maglovite molbe poput „Želim da me razumeš“, već „Želim da mi kažeš šta si čuo da sam rekla“.
• Postupci koje tražimo od nekog moraju biti konkretno definisani. „Želim da poštuješ moje vreme“ ne govori puno, dok je „Želim da se najaviš pre nego što dođeš“ dosta jasnije.

Naravno, ne mora svaka molba da zvuči kao naređenje. U određenim situacijama sasvim je normalno ostaviti prostora drugoj osobi da proceni da li molbu može ispuniti ako je otpočnemo sa „Da li bi želeo/mogao da…“. Pazite da ne upadnete u zamku manipulacije, ako se iza molbe kriju određene nagrade ili kazne, pogotovo u vidu nabijanja krivice („Ti nikada ne radiš šta te zamolim“). Kako bi svima bilo potpuno jasno šta sleduje, osoba koja je primila molbu treba da ponovi šta se tačno traži od nje i da se sa time složi. Ovo možda zvuči kao suvišan korak, ali iznenadili bi se koliko sukoba je osnovano na pogrešnom tumačenju onoga što je druga osoba rekla.

Nenasilna Komunikacija u Praksi

Primena ove metode u svakodnevnom životu zahteva vreme i trud, ali kao i mnogi drugi poduhvati u životu koji zahtevaju strpljenje – obilno nagrađuje one koji su istrajni.

Pošto smo već upućeni u detalje NNK pristupa, proces svakodnevne komunikacije možemo sažeti na nekoliko jednostavnih koraka:

1. Posmatranje konkretnih postupaka druge osobe koji utiču na nas, bez osuđivanja i poređenja sa prošlošću
2. Koje se osećanje budi u nama kada posmatramo njihove postupke
3. Određivanje osnovne ljudske potrebe koja čuči iza tog osećanja
4. Iskrena molba za konkretne postupke koje tražimo od druge osobe kako bi naša potreba bila ispunjena

Naivno bi bilo insistirati da ove korake ponavljamo u svakoj situaciji, pogotovo kada smo početnici Nenasilne Komunikacije. Savetujem da počnete od najlakših situacija (gde se do uspeha lako dolazi) i ubrzo uključiti i najteže situacije (gde je moguće imati najveću korist primenom ovog procesa).

Prošlo je 6 godina između mog prvog slušanja kursa Nenasilne Komunikacije i čitanja istoimene knjige. U međuvremenu, mnoge stvari su mi ostale urezane u ponašanju, dok su druge vremenom (i nepažnjom) prosto isparile. Ovo je normalna pojava imajući u vidu snažan uticaj spoljne sredine na naše ponašanje, i zbog čega sa vremena na vreme svaku naučenu lekciju treba obnoviti.

Ukoliko ste u mogućnosti, savetujem da potražite knjige napisane na ovu temu (dostupne su i u digitalnom i audio formatu) kako bi videli daleko širi spektar primene ovih ideja u svakodnevnom živtom. Međutim i bez knjiga najbitnije je uvek imati u vidu osnovnu formulu Nenasilne Komunikacije:

Kada se desi A

Ja osećam B

Zato što mi je potrebno C

Zbog čega bih želeo D

Samo iskreno i strpljivo.