Polikultura – Planiranje Šume Hrane

Polikultura svoju nameru odaje u samoj definiciji te reči. Nastavši od grčke reči poly (više, mnogo) i latinske reči cultura (gajiti), polikultura znači gajenje više vrsta biljaka na jednom prostoru. Uporedite jednu monokulturu pšenice koja zahteva fenomenalan ljudski napor kako bi stvorila prinos (i završila na stolu), sa jednom polikulturom kao što je prirodna šuma, koja sama od sebe povećava bujnost i proizvodnju plodova svake godine.

Adaptacijom prirodnog fenomena šume i zamenom proizovdnje žireva, šišarki i glogovih bobica sa proizvodnjom pitomog kestena, šljiva i lešnika dobijamo ono što mnogi nazivaju šuma hrane ili šumski vrt.

U poređenju sa klasičnim voćnjacima u redovima, polikultura ima par značajnih prednosti:

  1. stabilniji prinos – one godine kada jabuka i malina podbace zbog štetočina ili klime, priliku će iskoristiti druge vrste da povećaju svoj prinos
  2. rod tokom cele sezone – u dobro isplaniranoj polikulturi uvek nešto cveta i uvek je neki plod spreman za branje
  3. stop širenju štetočina i bolesti – polikulture se sade tako da dve slične voćke nikada ne rastu jedna do druge, što znatno otežava kretanje parazita i štetića
  4. nepostojanje korova – zbog guste planske sadnje, nema prostora za rast korova jer na tom mestu već raste produktivna biljka
  5. lakše održavanje – zalivanje, đubrenje i košenje je daleko umanjeno u polikulturi, jer te funkcije većinom eleminišu druge biljke, što ćemo i videti u nastavku

Međutim, polikulture ispoljavaju i potencijalne nepogodnosti:

  1. otežana mehanizacija – zbog svojih nepravilnih oblika, daleko je teže mehanički obrati voćnjak mešanih vrsta
  2. ne trpi prskanje otrovima – kako bi sve vrste u polikulturi dostigle svoj maksimum, mešani voćnjak nije moguće prskati pesticidima koji štete ne samo biljkama, već i korisnim insektima, pticama i drugim pomagačima
  3. planiranje – uklapanje produktivnih vrsta u polikulturu nije moguće zbrzati, zato ćemo prvo pogledati koje je korake neophodno slediti kako bi isplanirali sađenje jedne produktivne polikulture

Postavljanje ciljeva

Za koga sadite i šta je njima potrebno? Da li sadite za tržište, unuke ili za pčele? Možda za svakoga pomalo. Definišite ključne proizvode i funkcije koje želite da vaša šuma hrane proizvodi, kao na primer voće koje se lako skladišti, voće za preradu, materijal za gradnju, hrana za stoku, itd. 

Nakon što odredite ljudske ciljeve, vreme je da saznate koje su prirodne mogućnosti vaše lokacije. Kako bi izbegli da namećemo naše cijeve na zemlju koja će nam otežati posao, neophodno je da prvo analiziramo poziciju i dobijemo sliku o mikroklimi koja tu deluje.

Šta će nam priroda dozvoliti da sadimo ovde? U čemu će nam pomoći?

Analiza pozicije

  • pad – već je poznato da je južni pad idealna orijentacija za sađenje voća, jer prima više sunčevih zraka. Međutim, ako imate imanje sa severnim padom, manje sunca znači bolje zadržavanje vode koje odgovara proizvodnji borovnice, lešnika i drugih vodoljubivih biljaka. Svako imanje ima svoj potencijal, samo ga je neophodno prepoznati
  • sunce – razmišljajte o senkama koje drveće i objekti bacaju, i kako to utiče na okolne biljke. Sadite niže drveće južno od visokog i pogledajte koliko prostora za sadnju ima ispod krošnji
  • voda – tokom prvih par godina formiranja, voćke zahtevaju navodnjavanje tokom suša. Koji je potencijal imanja da skupi i iskoristi vodu? Razmotrite potencijal sadnje drveća uz vodorov.
  • vetarfaktor koji znatno utiče na rast i produktivnost biljaka. Vidite odakle duvaju vetrovi i posadite gust pojas vetrobrana, možda čak i pre nego što posadite same voćke

Funkcije Biljaka

Napravite spisak biljaka koje će vam pomoći da ispunite ciljeve i koje odgovaraju lokaciji sađenja. Pogledajte naš Indeks Biljaka za kompletan spisak višegodišnjih biljaka koje uspevaju u našoj klimi.

Potrudite se da u vašoj polikulturi pokrijete sve funkcije neophodne za njenu produktivnost.

# Funkcija Uloga Primeri
1 Proizvođači Voćke i orašasti plodovi, kao i materijali za gradnju i vezivanje Jabuka, Šljiva, Kesten, Lešnik, Bagrem, Bor, Vrba
2 Azotari Biljke koje simbiozom sa korenskim bakterijama skupljaju azot u tkivu
Delimično se seku i koriste kao lokalno azotno đubrivo
Porodice ElaeagnaceaeFabaceae,
pogotovo Detelina, Bagrem, Jova
3 Rudari Biljke koje dubokim korenom dolaze do teže dostupnih minerala
Seku se do korena i koriste kao lokalno mineralno đubrivo ili gnojivo
Porodice AsteraceaeBoraginaceae,
pogotovo Gavez, Kopriva i Hajdučka Trava
4 Insektari Privlače korisne insekte kao što su buba mare, bogomoljke, pčele Mirođija, Komorač, Korijander, voćni cvetovi
5 Odbijači Svojim mirisom odbijaju ili zbunjuju štetne insekte Lukovi (Allium) i Nane (Mentha)
6 Pokrivači Prekrivaju tlo i time ga štite od sušenja, pucanja i kompakcije
Takođe suzbijaju rast neproduktivnih korova
Detelina, Jagoda

 

Zapamtite da jedna biljaka ne samo da može da vrši više od jedne funkcije, već je to i poželjno. Na primer, jedan bagrem tokom svog života daje azotno đubrivo, cvet neodoljiv pčelama i tanak hlad taman dovoljan da zaštiti bobičasto žbunje od najveće žege.

Slojevi Šume Hrane
Slojevi Šume Hrane

Slojevi Polikulture

Biljke se dele u slojeve po njihovoj maksimalnoj veličini i obliku rasta. Imajte u vidu da se neko drveće može orezivati i održavati u obliku žbuna. Međutim čim održavanje prestane biljka će nastaviti da raste do svog maksimuma ukoliko uslovi za to postoje. Takođe je moguće gajiti „patuljaste“ forme drveća koje se kalemi na podlogu manje bujnosti.

  1. visoko drveće – visoke i/ili široke krošnje sa velikom lisnom biomasom
  2. standardno drveće – sa koga se lako beru plodovi (merdevine su dovoljne)
  3. žbunje – drvenaste biljke niskog rasta koje se uglavnom šire izdancima
  4. zeljaste – većina povrća i lekovitog bilja spada u ovaj sloj
  5. pokrivači –  trpe hlad, gusto rastu i prave šumski tepih
  6. korenaste – bijke kojima se „plod“ nalazi ispod zemlje
  7. penjačice – puzavice vertikalnih preferencija, rado se penju uz drveće

Kada bi spojili sve ove slojeve na jednom mestu, verovatno bi dobili džumbus koji ništa ne rađa, a vremenom bi određeni slojevi izumrli jer ne bi uspeli da se takmiče u ovoj bitci za sunčeve zrake. Zato nije cilj iskoristiti što više slojeva na jednom mestu, već napraviti efektivnu kombinaciju koja najbolje iskorišćava mikroklimu na datom prostoru.

Imajte u vidu da svaka lokacija ima svoje specifičnosti, iz tog razloga će primeri na nekim mestima biti vrlo produktivni, a na drugim potpuni promašaj. Kod polikultura ne postoje dobitne kombinacije, već ideje koje će vas naterati da razmišljate kada sledeći put budete sadili. Prošetajte se imanjem i okolnim šumara. Pogledajte šta uspeva i zašto. Tek onda ćete biti u stanju da napravite svoju Šumu Hrane.

U budućem tekstu pišemo više o pripremi terena, skicama, nabavci biljaka i samoj sadnji. U međuvremenu, pogledajte kako izgleda jedna mala, ali vrlo produktivna šuma hrane.

Nema Komentara

Postavi Komentar