Rezervoari za Vodu

Suša 2017. je podsetila mnoge od nas koliko zavisimo od dostupnosti vode, i koliko život može biti otežan kada pritisak opadne ili kada bunar presuši. Hidrometeorološki zavod od prethodnih 18 leta klasifikuje 9 kao sušna, dok prognoza i kretanje trendova sugerišu da će jul i avgust bez kiše biti normalna pojava na našim prostorima u predstojećim decenijama.

To ne znači da će biti celokupno manje kiše, već će većina letnjih padavina biti „odložena“ za jesen i proleće. Najjednostavnije vodoosiguranje je čuvanje tih prolećnih kiša u rezervoaru, koji igra ulogu neke vrste „vodene baterije“. Rezervoar možete napuniti na proleće dok vode ima na pretek iz bilo kog izvora čiste vode koji inače koristite, bila to gradska voda, bunar ili kišnica.

Da bi znali koliki rezervoar vam je neophodan, potrebno je imati barem približnu ideju o mesečnoj potrošnji vode. Okvirnu potrošnju možete izračunati ovde – spremite se da budete zgranuti. Primetićete da je vodokotlić jedan od bahatijih potrošača, ali to je tema za drugu priču. Procenite koliko vam vode treba i za zalivanje bašte tokom sušnih perioda i dobićete jasniju sliku o tome koliki vam je rezervoar neophodan.

Elementi Rezervoara

Rezervozar za Vodu
Elementi Rezervoara za Vodu

Svaki dobar rezervoar treba da sadrži sledeće:

  • ulaz – dovod vode prvi vrhu rezervoara
  • preliv – malo niži od ulaza, koji sprečava da se rezervoar prepuni
  • odušak – dok voda ulazi u rezervoar, vazduh izlazi na odušnik
  • izlaz – odvod vode za korišćenje, postavljen nekoliko cm iznad dna
  • pražnjenje – široki ventil na samom dnu rezervoara, za potpuno pražnjenje i čišćenje – nije obavezno, ali jako korisno

Ukoliko vaš rezervoar ne sadrži sve ove elemente, možda je vreme da se improvizuje bušenjem.

Jako je bitno da spojevi elemenata spreče ulaz komaraca i glodara. Pogotovo obratiti pažnju na odušak i preliv, postavite gustu metalnu mrežu koja dobro dihtuje.

Materijali za Skladištenje vode

Potrebno je obratiti pažnju na dve bitne stvari prilikom odabira materijala za čuvanja vode na duže vreme. Prvo je da se materijal ne razlaže u vodi, što se često dešava sa PVC i PET plastikom, pogotovo na višim temperaturama. Druga bitna stvar je sprečiti kontakt sunčevih zraka sa vodom. Ako se voda drži u providnom materijalu, npr. u buretu od bele plastike, doćiće do formiranja algi unutra, zbog uticaja sledeće formule:

svetlost + voda = život

Prekrijte, sakrijte, ili ofarbajte gustom farbom prozirne materijale i uverite se da je unutra potpuni mrak.

Za materijal rezervoara preporučujemo sledeće.

HDPE Plastika

HDPE je najkvalitetnija plastika za skladištenje vode jer je stabilna i ne otupušta štetne materije, tj. ne razlaže se u vodi. Na suncu traje oko 15 godina, a u zaklonu od sunca može trajati i „beskonačno“. Velika prednost ovog rezervoara je to što se lako prenosi i postavlja na bilo koju ravnu lokaciju na imanju, ili čak unutar zatvorenog prostora. Ovo je najjednostavije rešenje za rezervoare manjeg kapaciteta.

Armirani beton (ferrocement)

Betonski rezervoar
Betonski rezervoari ne moraju izgledati bezlično

Za dugoročno skladištenje vode, najsigurniji je rezervoar napravljen od betonskog maltera na čeličnoj armaturi. U odnosu cena/zapremina, ovo je najisplativiji i najdugotrajniji materijal. Jedina začkoljica je što ga je neophodno napraviti.

Imajući u vidu cenu materijala u Srbiji, takav rezervoar bi koštao oko €30-50 po kubiku vode. Veći rezervoari su isplativiji od manjih, što znači da bi rezervoar od 5m3 koštao oko €250, a rezervoar od 30m3 oko €900 u materijalima. Pored toga, treba još izdvojiti za radnu snagu (2 ortaka, pivo, i roštilj) i alate.

Ako vas zanima izrada ovakvih rezervoara, pogledajte detaljne planove gradnje betonskog rezervoara.

Pozicija rezervoara

  • izuzetno je bitno da rezervoar bude postavljen na ravnoj stabilnoj površini. Ukoliko je neophodno da izravnate teren pre postavljanja rezervoara, obratite pažnju da samo skidate zemlju kako bi postigli nivo, bez dodavanja. Pod uticajem težine rezervoara, kao i vlažnih/sušnih ciklusa, može doći do klizanja i pucanja rezervoara ukoliko nije postavljen na ravnu nabijenu zemlju.
  • ukoliko je moguće, rezervoar treba postaviti na visini iznad tačke korišćenje – na primer na terenu iznad bašte, ili na spratu iznad kupatila i kuhinje. Na taj način obezbeđujete prirodan pad i pritisak, i postižete nezavisnost od pumpe koja zahteva struju i održavanje.
  • ne preporučuje se ukopavanje rezervoara u zemlju. Iako time postižete stabilniju temperaturu vode, ne treba zanemariti uticaj bočne kompresije kojom zemlja deluje na prazan ukopan rezervoar. Ukoliko rezervoar nije strukturno stabilan da podnese silu, može doći do pucanja. Pored toga, ukopani rezervoari se daleko teže prazne i čiste, i uvek će zavisiti od pumpe.
  • ukoliko nameravata da koristite rezervoar tokom zimskog perioda, neophodno je pružiti adekvatnu zaštitu. Najbolje je postaviti rezerov u zatvoren prostor kao što je kuća, štala, radionica ili sl. Ukoliko rezervoar stoji napolju, neophodno je termoizolovati rezervoar – slamom i blatom, kamenom vunom ili stiroporom. Imajte u vidu da su cevi i spojevi više skloni zamrzavanju nego sama voda u rezervoaru.

Pogledajte na snimku kako smo mi zaštitili naš HDPE rezervoar od zamrzavanja:

 

Nema Komentara

Postavi Komentar