Sledi isečak iz naše knjige Život u Prirodi.
Korišćenje kiše se smatra normalnim u mnogim delovima sveta, a vremenom će biti sve normalnije i kod nas. Imajući u vidu da na našim prostorima tokom jedne godine padne oko 30 hiljada litara čiste vode na krov od 50 kvadrata, bilo bi bezveze baciti taj resurs niz slivnik.
Prosečne mesečne i godišnje padavine za svoj region možete naći na Hidrometeorološkom Zavodu.
Imajte u vidu da su to prosečne vrednosti. Odstupanja će svakako biti, ali dobili ste početnu vrednost za sledeću računicu:
Količina padavina (mm) x Površina (m2) = Litara vode sakupljeno
Dakle ako u Beogradu u avgustu padne 58mm vode na krov površine od 75 m2, niz oluke će otići oko 4300 litara vode (4.3 kubika). Zašto ovakve zadatke nisam imao na času matematike?! U zavisnosti od nagiba krova i vetrova, možete očekivati da sakupite oko 5-10% manje od te brojke. U svakom slučaju, nije malo vode.
Korišćenje kišnice
- zalivanje biljaka – kiša iz atmosfere skuplja azot (78% vazduha koji udišemo je azot), što je čini idealnom za zalivanje biljaka radi boljeg listanja i razvoja ploda
- pranje sudova – kišnica je meka voda, što znači da za razliku od vode koja je tekla zemljom (bunarska, izvorska, rečna, itd.) ne sadrži magneziujm i kalcijum, i samim tim ne ostavlja kamenac na sudovima i cevima
- tuširanje – ko opere kosu kišnicom, neće je zaboraviti. Sa druge strane, zbog svoje mekoće neophodno je potrošiti više vode da bi se njom sprao sapun ili deterdžent
- kuvanje – van urbanih sredina, kišnica se može koristiti i za kuvanje. Na mestu na kome kišnica nije zdrava za piće, verovatno ni vazduh nije zdrav za udisanje
- piće – kišnica je adekvatna i za piće, međutim kvalitetnija je izvorska baš zbog sadržaja magnezijuma i kalcijuma
- kiselost – radi poređenja, kišnica iz našeg rezervoara koji nije dopunjivan 2 meseca je pH 7.0, a na izvoru smo izmerili pH 6.5
Filtriranje kišnice
Mehanički filteri se lako dodaju na bilo koji krov koji već ima oluke. Najkvalitetnija voda se skuplja sa lima ili crepa, a lošijeg kvaliteta sa tegole zbog spiranja potencijalno štetnih materija. Voda pasivno teče niz oluk, kroz filter i na kraju u rezervoar, bez ikakve potrebe za posebnom pumpom ili tehnologijom.
Pre ulazka u rezervoar, kiša treba da prođe kroz dva filtera. Mrežasti filter ide prvi i on služi za odstranjivanje krupnijih elemenata koji su se našli na krovu i u olucima, kao što su lišće, grančice, bubice, i sl. To može biti gusta mreža od nerđajućeg metala ili plastike (komarnik) koji se stavlja na zadnju tačku oluka. Stavlja se pod nagibom kako bi nečistoće pasivno klizile niz mrežu, bez zadržavanja.
Drugi filter služi da preusmeri prvi talas kiše koji spira sa krova prašinu i sitnijie nečistoće, i time sprečava formiranje taloga na dnu rezervoara. Za ovu svrhu se koristi cilindrični taložnik sa plutajućim čepom ili loptom u sebi, koji prima tih prvih 20-30 litara mutne kišnice. Kada se taložnik napuni, čep blokira dalji prijem vode i čista kišnica nastavlja put ka rezervoaru, bez mešanja sa mutnom vodom u taložniku.
Na dnu taložnika je rupica širine 3mm, koja služi kao sporo automatsko pražnjenje. Vremenom će se rupica verovatno začepiti talogom, tako da je treba povremeno progurati ekserom. Još bolje bi bilo omogućiti skidanje donjeg dela taložnika radi čišćenja.
Iskoristite sledeću formulu za računanje zapremine taložnika. Ako živite u izuzetno prašnjavoj sredini, možete i povećati zapreminu.
Površina krova (m2) x 0.42 = Zapremina taložnika u litrima
Pravljenje filtera
U belom svetu je moguće kupiti oba filtera u jednom komadu, ali nije nikakav problem napraviti filtere od plastičnih kanalizacionih cevi. Pogledajte video:
Primetićete da mrežasti filter nije pod nagibom, jer jednostavno nismo imali dovoljno vertikalnog prostora između visine oluka i ulaza u rezervoar. To znači da se mrežasti filter ne čisti sam, već ga je neophodno ručno izvaditi i očistiti. U našim uslovima, to čišćenje 2-3 puta tokom jeseni ne predstavlja problem.
Kako bi sačuvali svu tu finu kišnicu, trebaće vam adekvatan rezervoar da je bezbedno skladištite.
Ovo je bio isečak iz naše knjige Život u Prirodi, koju možete naručiti ovde.
Leo
25. август 2024. at 11:19Moram da napomenem da kisnica NIGDE u svetu nije vise za pice, ukljucujuci i Juzni pol. U centru Beograda sakupljam kisnicu u pet flase levcima, filtriram starom odecom od poliestera nakon prvog „grubog“ filtriranja lisca i sl. Ne pada mi sa krova nego direktno iz oblaka, u prolazu preko drveta, ali ne sva. Kad biste videli sta ostane posle prvog filtera bilo bi vam jasno da nije za pice, i bez mikroskopa. Ali za wc i zalivanje biljaka, sto da ne. Biljke ne znaju da je nama ljudima „cesmovaca“ zdravija od onoga sto u celom svetu atmosfera ima na raspolaganju. Probajte bar za wc, ne kosta, osim par velikih levaka, a flase od 5 -6 lit. imate na svakom koraku, bacene i gde treba i gde ne treba.
Dragam
25. јун 2024. at 06:47Predpostavljam da je gospodin Ðorđe iz Vršca. Kako da stupim u kontakt sa njim? Trebaju mi saveti kako da skupim kišnicu. Hvala
Бранислав Шкрбић
24. април 2023. at 11:46Поздрав друштво,
на викенд кући у Старим Лединцима сам имао проблем јер ми се улаз у базен запушавао пошто код куће има три бора и стално падају иглице. Цев је ишла из рупе на олуку директ у базен и сталнио се запушавала. Померио сам цев на крај олука тако да цев базена и цев олука више нису спојене и киша са олука пљушти на цев који има на отвору обичну мрежицу. Проблем решен јер кад пада киша често је и ветар па одувава те граничице са филтера и вода са олука нормално сипа у цев за базен. Немам таложник јер воду користим само за заливање прање куће и неке радове. Немам ВЦ јер је плац на 15 мин од НС.
Đorđe
9. април 2023. at 06:56Pozdrav,
Prijatelj mi je poslao link na ovaj sajt s namerom da mu dam komentar pre nego što napravi nešto kako bi skupljao kišnicu.
Ideja jeste dobra, ja sam slično već uradio i funkcioniše. Ipak, imam par primedbi koje su posledica višegodišnjeg korišćenja ovakvog filtera. Verujem da ćete ih uvažiti.
1. kod mrežastog filtera sa nagibom, moguće je da se desi da krupni otpad ne sklizne i da zapuši mrežicu. Čak iako sklizne i mrežica ostane čista, sam gustina mrežice (komarnik, recimo) redukuje protok vode pa će deo skliznuti mimo cevi. To jemoguće da se desi i zbog vetra. Mislim da je ovo vaše „privremeno“ rešenje efikasnije. I sam sam upravo tako uradio. Mana i tog rešenja nesumnjivo jeste da je primenljivo kod prizemnih objekata. Za spratne, potrebna je dobra bezbednosna priprema. Broj čišćenja tog filtera varira. Nije svejedno ako vam je kuća u blizini šume ili na livadi.
2. Lopta koju ste predvideli kao čep kada se taložnik napuni ima smisla samo u izuzetno čistim atmosferskim uslovima. Sitne čestice prljavštine, grnulacije peska ili prašine postoje svo vreme. Setite se „saharskog peska“. Tu je i sam polen u doba cvetanja, prašina ako je objekat u blizini druma, dimnjaka……..Mislim da je bolje bez te kugle/lopte, da se sva prašina/mulj taloži u taložniku.
3. I sami ste napisali da je moguće da se otvor na dnu taložnika začepi. Najlakši način da se taložnik očisti je da se na njegovo dno montira revizioni element. >>https://keramika-vrsac.co.rs/product/htre-revizija/
Ja, pak, za skupljanje kišnice koja ide u cisternu pa se kada je ona puna preliva u bunar, koristim zidarsko tekme kao filter. Ono ima 4 pregrade u sistemu podliv – preliv – podliv – preliv tako da prilično čista voda ide dalje. Ona u bunaru je još čistija jer i isterna predstavlja neku vrstu taložnika.
Želim vam sve najbolje. Đorđe
Aleksandar Janković
9. април 2023. at 08:16Pozdrav Đorđe,
Hvala puno na komentarima, evo mojih odgovora:
1. Potpuno se slažem.
2. Gledajući naš taložnik, jako malo materije završava u njemu (kad se redovno čisti). Tačno je da mi ovde živimo u izuzetno čistom okruženju, tako da bi na drugim lokacijama koja imaju više zagađenja ishod verovatno bio drugačiji. Iskreno, taj plutajući čep koji sam stavio jedva da vrši svoju funkciju, tako da ga možda čak i izvadim i nastavim dalje bez njega..
3. Tako je, na dnu našeg taložnika je čep koji se skida. Praktično ga posle svake veće kiše otvaram i čistim, tako da nikada ne dolazi do zaćepljenja. https://www.groupprotem.com/proizvod/pvc-cep-valdom/VSP0364P00000
Zanimljiva ideja za sistem sa podlivima i prelivima!
Evo još malo o kvalitetu vode u cisternama https://vergepermaculture.ca/how-rainwater-cisterns-filter-water/
Hvala još jednom i sve najbolje!
Радислав Младеновић
18. јануар 2023. at 15:20Поштовање. Генијалност је у једноставним решењима. Свака част. Размишљам о прављењу бетонске цистерне на плацу( планина). Све ми је ово савршено јасно, осим састава филтера. Шта сте користили? Разне гранулације песка, или нешто друго? ХВАЛА.
Aleksandar Janković
19. јануар 2023. at 09:13Hvala! Ovaj filter je samo običan taložnik, radi skupljanja prašine i sličnog sa krova. Mogli bi napraviti i filter sa peskom i raznim granulacijama, ali mislim da nema potrebe obzirom kako se voda nakon toga koristi. Voda nakon toga se može koristiti za tuširanje i pranje sudova bez problema. Pre korišćenja za piće ili za kuvanje, vodu prvo propuštamo kroz filter aktivnog uglja.
Jelisaveta Lalić - Kostić
27. новембар 2021. at 15:52Čartrnje, hvala Miro i hvala autoru na podsticanju jednostavnosti.
Jelisaveta
Radosni klijanac
Veljko
23. август 2021. at 13:11Poštovani,
Da lo bih mogao da dobijem vaš kontakt telefon?
Srdačan pozdrav,
Veljko
Mira
12. јул 2021. at 13:19U Selu odakle je moja mama generacijama skupljaju kišnicu. Jer nemaju izvorske vode a ni gradske…. S tim što oni to zovu ČATRNJE… KOD NAS U SRBIJI VEROVATNO JE ZA NEKE TO OTKRIĆE…
Aleksandar Janković
12. јул 2021. at 14:47Hvala Miro, odlična informacija!
Vladimir
11. октобар 2019. at 06:34Bravo !!! Upravo sam ovo trazio. Da li bi ste bili ljubazni da mi posaljete detalje za taloznik i sta ste koritistili kao plutajucu cep.
Srdacan, ZELENI, pozdrav !
Aleksandar Janković
12. октобар 2019. at 18:57Taložnik smo sastavili od PVC kanalizacionih cevi. Širi deo u kome pluta čep je fi 125, dok je uži deo fi 110.
Kao „privremeno“ rešenje za čep koristimo PVC poklopac fi 110 (http://www.cevovod.com/cevovod/velike/214310_POKLOPAC_ZA_CEV_FI-110.jpg)., dok ne nađemo lopticu odgovarajuće dimenzije…. ali 3 godine kasnije čep i dalje završava posao bez problema 🙂 Dok god ima vazduha ispod njega on pluta i ne prevrće se, a u našem iskustvu mogao bi da se zaglavi samo ako led uhvati…. što naravno ne bi smelo da se dešava jer ceo taložnik može da pukne ako zaledi. Iz tog razloga otvaramo dno da sva kiša teče dok su mrazevi.
Pozdrav!
Maja
25. јун 2019. at 19:42Bravo, ovo je meni pravo otkrovenje! Možete li da mi pošaljete detalje taloznika ili savet kako da postavim taloznik u odnosu na cev za cisternu, jer cisterna mi je ustvari bunar koji se nalazi na jedno 6 metara od sabirnog oluka? Nadam se da razumete pitanje, možda sam ga blesavo srocila.
Aleksandar Janković
26. јун 2019. at 14:54Ako sam dobro shvatio, bunaru u ulozi cisterne onda neće ni trebati taložnik – jer sam bunar će ionako imati više sedimenata u sebi nego što može doći putem kišnice 🙂 U zavisnosti od dubine, bunar bi možda nekada trebalo isprazniti i očistiti, ali ništa više od toga.
Ako je cilj jednostavno punjenje ili dopunjavanje bunara kišnicom, onda bi direktno sabirni oluk trebalo poslati u bunar bez dodatnih elemenata.
Jovanka
22. јануар 2018. at 17:38Divni ste, u stvari -NAJBOLJI STE, jer nesebicno delite korisne informacije.Od vas sam najvise naucila.Svidja mi se jednostavnost opisa da svi mogu da svate kako neki sistem funkcionise i kako se moze napraviti.
Za kratko vreme ste stvorili mnogo; zelim vam jos puno lepih projekata na vasem imanju.
Zdravlja svetlim mislima vasim
Aleksandar Janković
22. јануар 2018. at 18:30Hvala puno na lepim rečima! 🙂
Delimo koliko nam vreme dozvoli za sada, tako da vremenom biće sve više informacija. Raduje nas kada vidimo da drugi nalaze inspiraciju i korist u našem radu…. jer to je cela poenta 😀
Zeleni pozdravi!