Kada se baš unesem u neki posao, povremeno izgubim osećaj za tok vremena i čini mi se kao da telo i mozak funkcionišu sami od sebe. Uglavnom baš u takvom stanju obavljam posao najbolje što umem i nekako sam najproduktivniji. Verujem da će se mnogi pronaći u ovome i u nekim svojim zanimljivim poslovima. Dokumentarac Senna to stanje vrlo dobro prikazuje u jednom neočekivanom kontekstu.

Mađarski psiholog Mihalj Čiksentmihalji (Mihaly Csikszentmihalyi) to stanje naziva Tok (Flow), takođe prevedeno i kao „Očaravajuća Obuzetost“. Budizam vekovima opisuje taj osećaj, koji se u Taoizmu naziva „wu wei“. Imajući u vidu da svako drugačije reaguje na Budizam, držaćemo se univerzalno prihvaćene moderne psihologije. Deda Mihalj je fino i jasno upakovao ovu ideju u format koji se može lako shvatiti i prepričati najbližima… i time pokazati koliko ste pametni, načitani i stvarno baš onako jedna super osoba bre 😀

ispunjavanje toka

Tok se javlja u radnjama za čije je obavljanje neophodna ravnoteža između veštine koju zahtevaju i izazova koji pružaju. Drugim rečima – ako radite nešto teško, a dobro vam ide – eto toka! Bitno je shvatiti da je veština u ovom slučaju relativna, i zavisi od individualnih mogućnosti u tom trenutku, a ne od poređenja sa veštinom majstora koji to negde rade najbolje.

Postoji praktičan model za određivanje da li je potrebno poboljšati veštinu ili povećati težinu zadatka kako bi postigli tok:

Po ovom modelu, suprotno od toka je stanje apatije. Definisano kao stanje koje ne zahteva nikakvu veštinu, niti pruža izazov (npr. gledanje TVa).

Kojom god radnjom da se bavite (učenje nove pesme ili spremanje prezentacije), morate biti svesni kako napredujete u tom zadatku kako bi znali gde se nalazite u odnosu težina/veština. Povratna informacija o tome kako napredujete može doći od vas samih ili od spoljnjih izvora (reakcija ljudi na živu svirku, rezultat u sportu, ukus hrane koju pravite). Zato je korisno zacrtati ciljeve koji daju strukturu toj radnji i služe da motivišu, pogotovo kada tek počinjete da se bavite nečim.

Od viška ne boli glava, međutim u stanju u kome se gubi svest o sebi i telesnim potrebama, može doći do komplikacija. Na primer kada se ne ispunjavaju osnovne fiziološke potrebe, kao što su san, zdrava hrana i pokretanje. Ili neke dublje potrebe kao što je održavanje socijalnih odnosa i odgovornosti prema drugima. Bez jasne slike o životnim prioritetima može se lako desiti da ta super zanimljiva radnja/zadatak/hobi pojede dobar deo vremena i dovede do fizioloških problema tela i uma, kao i socijalne izolacije.

Zato nije loše odvojiti vreme za tok tek nakon što su osnovne obaveze podmirene, pa nek tada teče bez distrakcija 🙂

Primeri i ideje za postizanje toka

Sledi nekoliko jednostavnih hobija koji ne zahtevaju puno da bi počeli:

• Slušanje Muzike – aktivno slušanje prilikom kog se izoluje svaki instrument u glavi i vizuelno zamišlja boja i frekvencija svakog zvuka
• Pevanje – u tušu ili pored kompa uz Audacity, gde se vremenom vidi koliko manje falširate i ispadate iz takta
• Sviranje – gitare, usne harmonike, olovke
• Crtanje – treba samo papir, olovka i vežbanje
• Sport – u ekipi ili solo: bicikl, trčanje, plivanje
• Pisanje – danas bilo ko može da pokrene svoj blog i prosipa misli po Internetima. Pridruži nam se!
• Učenje jezika – ne samo zbog snova o emigraciji (mada to može biti opipljiv cilj)
• Hortikultura – komplikovana reč za gajenje biljaka… od vitrina, terasa do poljana
• Fotografija
• Grafički Dizajn
• Programiranje

Možda izgleda kao da je najteže početi nešto u čemu su veštine slabe, ali zapravo – treba samo početi. Veštine najbrže rastu na samom početku i teško je ne obradovati se kada to doživite. Nije loše za početak probati par stvari da bi videli šta više leži, ali vremenom se treba opredeliti za jedan ili dva hobija, i odvozati ih do kraja.

Pored osećaja zadovoljstva koji pruža, tok otvara vrata kreativnosti i daje vam izgovor da se bavite stvaranjem, umesto konzumiranjem.

Više o toku direktno od oca ove ideje (sa srpskim prevodom):