Skupljanje Kišnice

Korišćenje kiše se smatra normalnim u mnogim delovima sveta, a vremenom će biti sve normalnije i kod nas. Imajući u vidu da na našim prostorima tokom jedne godine padne oko 30 hiljada litara čiste vode na krov od 50 kvadrata, bilo bi bezveze baciti taj resurs niz slivnik.

Prosečne mesečne i godišnje padavine za svoj region možete naći na Hidrometeorološkom Zavodu.

Imajte u vidu da su to prosečne vrednosti. Odstupanja će svakako biti, ali dobili ste početnu vrednost za sledeću računicu:

Količina padavina (mm) x Površina (m2) = Litara vode sakupljeno

Dakle ako u Beogradu u avgustu padne 58mm vode na krov površine od 75 m2, niz oluke će otići oko 4300 litara vode (4.3 kubika). Zašto ovakve zadatke nisam imao na času matematike?! U zavisnosti od nagiba krova i vetrova, možete očekivati da sakupite oko 5-10% manje od te brojke. U svakom slučaju, nije malo vode.

Korišćenje kišnice

  • zalivanje biljaka – kiša iz atmosfere skuplja azot (78% vazduha koji udišemo je azot), što je čini idealnom za zalivanje biljaka radi boljeg listanja i razvoja ploda
  • pranje sudova – kišnica je meka voda, što znači da za razliku od vode koja je tekla zemljom (bunarska, izvorska, rečna, itd.) ne sadrži magneziujm i kalcijum, i samim tim ne ostavlja kamenac na sudovima i cevima
  • tuširanje – ko opere kosu kišnicom, neće je zaboraviti. Sa druge strane, zbog svoje mekoće neophodno je potrošiti više vode da bi se njom sprao sapun ili deterdžent
  • kuvanje – van urbanih sredina, kišnica se može koristiti i za kuvanje. Na mestu na kome kišnica nije zdrava za piće, verovatno ni vazduh nije zdrav za udisanje
  • piće – kišnica je adekvatna i za piće, međutim kvalitetnija je izvorska baš zbog sadržaja magnezijuma i kalcijuma
  • kiselost – radi poređenja, kišnica iz našeg rezervoara koji nije dopunjivan 2 meseca je pH 7.0, a na izvoru smo izmerili pH 6.5

 

Filtriranje kišnice

Mehanički filteri se lako dodaju na bilo koji krov koji već ima oluke. Najkvalitetnija voda se skuplja sa lima ili crepa, a lošijeg kvaliteta sa tegole zbog spiranja potencijalno štetnih materija. Voda pasivno teče niz oluk, kroz filter i na kraju u rezervoar, bez ikakve potrebe za posebnom pumpom ili tehnologijom.

Filter za Kišnicu
Filter za Kišnicu

Pre ulazka u rezervoar, kiša treba da prođe kroz dva filtera. Mrežasti filter ide prvi i on služi za odstranjivanje krupnijih elemenata koji su se našli na krovu i u olucima, kao što su lišće, grančice, bubice, i sl. To može biti gusta mreža od nerđajućeg metala ili plastike (komarnik) koji se stavlja na zadnju tačku oluka. Stavlja se pod nagibom kako bi nečistoće pasivno klizile niz mrežu, bez zadržavanja.

Drugi filter služi da preusmeri prvi talas kiše koji spira sa krova prašinu i sitnijie nečistoće, i time sprečava formiranje taloga na dnu rezervoara. Za ovu svrhu se koristi cilindrični taložnik sa plutajućim čepom ili loptom u sebi, koji prima tih prvih 20-30 litara mutne kišnice. Kada se taložnik napuni, čep blokira dalji prijem vode i čista kišnica nastavlja put ka rezervoaru, bez mešanja sa mutnom vodom u taložniku.

Na dnu taložnika je rupica širine 3mm, koja služi kao sporo automatsko pražnjenje. Vremenom će se rupica verovatno začepiti talogom, tako da je treba povremeno progurati ekserom. Još bolje bi bilo omogućiti skidanje donjeg dela taložnika radi čišćenja.

Iskoristite sledeću formulu za računanje zapremine taložnika. Ako živite u izuzetno prašnjavoj sredini, možete i povećati zapreminu.

Površina krova (m2) x 0.42 = Zapremina taložnika u litrima

 

Pravljenje filtera

U belom svetu je moguće kupiti oba filtera u jednom komadu, ali nije nikakav problem napraviti filtere od plastičnih kanalizacionih cevi. Pogledajte video:

 

Primetićete da mrežasti filter nije pod nagibom, jer jednostavno nismo imali dovoljno vertikalnog prostora između visine oluka i ulaza u rezervoar. To znači da se mrežasti filter ne čisti sam, već ga je neophodno ručno izvaditi i očistiti. U našim uslovima, to čišćenje 2-3 puta tokom jeseni ne predstavlja problem.

 

Kako bi sačuvali svu tu finu kišnicu, trebaće vam adekvatan rezervoar da je bezbedno skladištite.

2 Komentara

  • Jovanka

    22. januara 2018. at 17:38 Odgovori

    Divni ste, u stvari -NAJBOLJI STE, jer nesebicno delite korisne informacije.Od vas sam najvise naucila.Svidja mi se jednostavnost opisa da svi mogu da svate kako neki sistem funkcionise i kako se moze napraviti.
    Za kratko vreme ste stvorili mnogo; zelim vam jos puno lepih projekata na vasem imanju.
    Zdravlja svetlim mislima vasim

    • A

      22. januara 2018. at 18:30

      Hvala puno na lepim rečima! 🙂
      Delimo koliko nam vreme dozvoli za sada, tako da vremenom biće sve više informacija. Raduje nas kada vidimo da drugi nalaze inspiraciju i korist u našem radu…. jer to je cela poenta 😀
      Zeleni pozdravi!

Postavi Komentar